Samo okreni glavu

Imao sam 7 godina. Išao sam u prvi razred i dobio svoju prvu peticu iz matematike. To je bila opšta radost u porodici. Roditelji su već zamišljali kako će mali Nidža biti veliki advokat, inžinjer ili doktor. Ja sam samo mislio o tome kako ću puštati zmaja sa bratom na izletu koji su mi obećali za peticu.Sledeće subote smo i otišli na neki obiližnji planinski vrh, ne mogu se setiti koji to beše. Znam samo da je bio mesec Novembar i da je več pao sneg koji je izmamio veliku radost mene i mog brata. Ušuškani u skafandere jurcali smo po snegu, sankali, puštali zmaja, jednom rečju uživali. Mama je spremila sendviče sa kulenom i kačkavaljem, a u termosu je bila bela kafa, jako slatka, baš onakva kakvu ja volim. Tada verovatno nisam znao puno značenje pojma sreće, ali znam da mi je bilo jako lepo. Dok smo puštali zmaja, dunuo je malo jači vetar i istrgao mi ga iz ruku. Jurio sam za njim stotinak metara ne bi li ga konačno uhvatio. Međutim par metara pored zmaja, nalazilo se malo belo stvorenjce. Bilo je to jako slatko jagnje, koje je samo stajalo i uplašeno gledalo u mene. Pokušao sam polako da mu priđem ali što sam više prilazio jagnje bi više uzmicalo. Na kraju sam se setio da izvadim sendvič, koji mi je mama stavila u ruksak. Primetio sam da je jagnje odmah namirisalo sendvič. Trebalo mu je par minuta ne bi li na kraju ipak prišlo i pojelo ga. Progutalo je sendvič u jednom zalogaju, mora da je bilo jako gladno. Više se nije plašilo pa mi je dozvolilo da se igram sa njim. Posle pola sata tata je došao po mene, jer je bilo vreme za polazak. Dok smo se vraćali pitao sam ga: -Tata, gde su angetovi roditellji? On mi je bez ulepšavanja rekao: - Verovatno ih nema jer se izgubilo. - Tata, pa šta ćemo da radimo onda? – upitah ga već muljajućih usana -Ništa sine, samo okreni glavu.

Objavio Autsajder u 19. mart 2011 15:12:34 | 0 komentara

Ništa

Kasno je. Prošlo je svega dvadeset godina a već je kasno. Pitam se kako su samo prošle. Tiho, neprimetljivo a ipak ostaviše dubok trag ispunjen ni sa čim. Pa, dobro. Prošlo je i 20 vekova od Hrista, 25 od Zevsa ne znam ni koliko od mastadonta a sve one ostaviše ništa, zašto bi moje ništa bilo gore. Ništa je dobro, u ništa imamo sve, ništa objašnjava i pravda sve. Kad si nešto onda zaista veruješ da si to nešto ali u stvari ti nisi nešto već ono ništa koje misli da je nešto , to je i gore od samosvesnog ništa. A i kad bi zbilja neko bio nešto kako bi ostalo ništa znalo za tog da je nešto, možda tom neštu ne bi ni trebalo da ništa zna da je on nešto, ali šta bi u stvari trebalo tom nešto? Trebalo bi mu još jedno nešto, i onda bi opet  njih dvoje postali ništa. Ništa je dobro, u ništa imamo sve.

 

Objavio Autsajder u 21. avgust 2010 9:45:00 | 3 komentara

Kako su dinosaurusi izumrli III

Pacovi srećni što su spasili živu kožu veličali su Buška i uzdizali ga do nebesa. Parade su pravljene u njegovu čast, čak su mu i digli kip u blizini neke jabuke. Međutim koliko god da je uživao u svojoj popularnosti među podanicima Buško je želeo više, on je hteo da vlada. Čežnja da se pokori ceo svet nije ga napuštala. Uvidevši delotvornost sopstvenog plana protiv zmija rešio je da pristupi globalizovanju tog plana.

Njegova zlokobnost je bila toliko sigurna u sebe da je rešio čak da zavadi braću među sobom. Otišao je u kraljevstvo divljih mačaka. Obratio se tigrovima.

- O vi blistave životinje što ulepšavate život na našoj planeti došao sam da vam se obratim za primirje između nas pacova vaših budućih podanika i vas veličanstvenih životinja. Dugo su lavovi važili za kraljeve ove planete, zar vam nije dosta toga.

Masa koja ga se prvo enormno gnuša počela je sa pažnjom da ga sluša.

Nastavio je pacov. – Zašto bi oni bili kraljevi, kad ste vi tako moćni i snažni, tvrdim da svaki od vas može praziti petoricu lavova.

- Tako je!!!- uskliknula je gomila.

- Krajnje je vreme da se krunišete ali to neće doći samo, moramo ih napasti, već sutra. Da li ste uz mene?

-Da.- poviknuše svi.

- Ne čujem vas.

- DAAAAAAaaaaa.

- Ajde glasnije.

- DAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAaaaaaaaaaaaa.

I tako je počeo rat između lavova i tigrova. Najveće svetogrđe se dešavalo. Dva najbliža prijatelja tigar i lav su digli kanže jedan na drugog. Galoni krvi su proliveni, gomile lobanja su razbijene, nebrojano srca je prestalo da kuca. Lavovi i tigrovi su se uništil među sobom.

A dinosaurusi su samo gledali svoja posla.

Pacovi su zadovoljno gledali razvoj događaja, ali to im i dalje nije bilo dosta.

Buško je svoj performans izveo i na ostalim divljim mačkama. Leopardi, gepardi pume i ostali su bili voljni da napadnu jedni druge. I tako je strašno doba na planeti životinja otpočelo.

Pacovi se nisu svakako zaustavili samo na divljim mačkicama. I ostale vrste su zbog raznih Buškovih razloga ratovale međusobno. Cela planeta je bila u zavadi. Veliki rat je vladao.

Specijalna jedinica izabranih životinja je harala pod vođstvom najvećeg pacova i vrste su bile trebljene jedna za drugom.

A dinosaurusi su samo ovako razmišljali:

- Jeleni su napadnuti, kakve veze mi imamo sa njima mi nemamo rogove.

- Orlovi su napadnuti, zašto bi mi brinuli mi nemamo krila.

- Krokodili su napadnuti, šta nas boli kurac.

Moćna sila pacova je rasla, počeli su i da mutiraju. Pošto je većina mužjaka bila u ratu pacovi su mogli komotno da siluju ženke praveći takvu vrstu koja će biti najača na svetu. Giga pacovi su sad imali vid sokola, brzinu geparda, snagu medveda. Takva novo formirana flota je uništavala sve pod sobom i svakom danom sve više jačala i mutirala. Jednog dana su odlučili da napadnu i dinosauruse.

Dinosaurusi su bili jaki ali ova nova vrsta pacova je bila jača. Dinosaurusi su morali da traže pomoć, samo više nikog nije bilo, svi su istrebljeni.

I tako su dinosaurusi izumr

Objavio Autsajder u 8. avgust 2010 16:20:46 | 1 komentara

Kako su dinosaurusi izumrli II

Uz podršku zmija, pacovi su počeli da se kurče. Harali su planetom uništavajući sve vrste koje su mogli. Svi zečevi su bili istrebljeni, svi psi osakaćeni, sove su ostale slomljenih krila. Borba sa majmunima je bila teška jer su majmuni spadali među najinteligentije vrste i koristili su oružije za odbranu. Majmuni su čak zvali i dinosauruse u pomoć, ali ovi nisu bili zainteresovani a i zašto bi ? Oni nisu bili ugroženi. Na kraju su svi majmuni izginuli.

 Bilo kako bilo, i zmije su imale gubitaka, na desetine zmija je poginulo. Pacovi su se opet ubedačili. Kako će sad da osvoje planetu kad im je četa oslabljena, pored toga zmije nisu bile dovoljne jake da poraze ostale životinje opasnije od njih. Tigrovi, slonovi i medvedi bi ih uništili.

Međutim da stvar bude još gora zmije su uvidele da imaju samo štete a nikakve koristi jer su shvatili da su pacovska govna u stvari bila samo govna i tako su rešile da im se osvete. Objavile su im rat.

Pacovi su bili očajni, ne samo da neće biti ništa od njihovog plana nego će i oni biti istrebljeni. Ipak, Buško nije dao klonuti duhom. Smislio je najzlokobniji plan od svih mogućih, ali istovremeno i najingeniozniji. Zavadi pa vladaj!

Buško je otišao do plemena vukova obećavši im da ima jako bitnu vest za njih. Čex vođa čopora nije želeo da ga primi pošto je znao kakvi su pacovi ali ostale glavešine su ga primorale da promeni odluku. I tako im je Buško prosuo priču.

- Vi slavni vukovi, najbolja stvorenja ove planete koji potičete iz istog plemena kao i mi?

Kog tog plemena  pacovčino? – prekide ga Čex.

-Pa, pa, pa mi smo isto sisari zar ne. Krv nije voda. Mi se moramo ispomagati zajedno. Mi bi smo učinili sve za vas, kao što biste i vi za nas.

- I ne baš – promrlja Čex.

- Zbog toga sam došao da vas upozorim na veliku opasnost.

Masa se uzdrmala i uznermireno povikala. – Kakvu opasnost, šta će biti sa nama?

Nastavio je Buško. – Ali ne bojte se, zato sam ja tu da vas upozorim kako bismo na vreme to sprečili. Imam sigurnu informacije da će zmije sutra pre podne vas sve napasti.

- Čekaj malo - prekine ga Čex – mi i zmije smo u dobrim odnosima nema razloga da nas napadnu.

- O ima, ti odvratni gmizavci kažu da se vi suviše kurčite, oni zbilja ne razumeju tu vašu vrhovnu ulogu na ovoj planeti. Mi ih moramo ZAUSTAVITI!!!     

- I ako znam da sereš u najgorem slučaju možemo pričati sa njima.

- Nema se vremena OOO naivni Čex, one neće časiti časa da vas sve pobiju.

Masa sva izbezumljeno od straha se složi sa Buškom.

- Da, te odvratne zmijurine su oduvek mrzele nas vukove.- povika neko iz gomile

- Alo bre vukovi saberte se, kako da verujemo pacovima.

- Čex izgleda da si ti na njihovoj strani. Zar ćeš dozvoliti da pobiju sav vaš okot, da siluju vučice, da jedu vaš plen. Ako nisi sa nama ti mora da si na njihovoj strani. Ti si izdajica.

Na ove Buškove optužbe masa se lako primi, jer životinje ne razmišljaju trezveno kad ih strah obuzme. Većina je napala Čexa i osudila ga na smrt. I tako je najveći vođa vukova stradao od šape sopstvenog čopora.

Ranom zorom vukovi su napali zmije. Beše to stravičan pokolj, obe strane su imale gubitke ali zmije oslabljene od prethodnih bitaka nisu mogle izdržati više i sve su poginule neznajući zašto.

A Dinosaurusi su samo gledali svoja posla.

Objavio Autsajder u 31. jul 2010 18:42:57 | 0 komentara

Kako su dinosaurusi izumrli I

   Negde u nekoj udaljenoj galaksiji izgubljenoj u vaseljeni živele su samo životinje. Krug života je harmonično vladao. Lavovi su i dalje jeli zebre, zebre su i dalje jele travu, a trava je i dalje rasla od leševa lavova.

   Sve beše savršeno tj. sve dok jednog dana pacovi nisu odlučili da se odvoje od svih na novo pronađenu teritoriju. I dok su svi mirno spavali, jeli i bavili se svojim aktivnostima pacovi su tajno kovali plan da zauzmu planetu. Shvativši da su oni samo mali glodari i da nemaju nikakve šanse da se sukobe direktno sa ostalima, morali su da pridobiju naklonost jačih životinja. Prvo su prišli dinosaurusima i obećali im kako će im sve blagosti ovog života biti dodeljene. Međutim, dinosaurusi, pošto nisu bili zlobni u duši, odbiše ih ali zbog lenjosti odlučili su da im se ne suprostave.

  Pacovi ipak nisu odustajali, sledeći kojima su prišli behu zmije. Ipak ni one nisu bile zainteresovane, uostalom šta im to pacovi mogu ponuditi.

  Svi pacovi postali su očajni videvši da neće ništa biti od njihovog plana. Svi osim jednog. Buško, najzlobniji i najlukaviji među njima došao je na novu ideju. Poveo je malu grupicu tamo blizu zmija koje su i dalje šetuckale okolo naokolo baveći se svojim poslovima ne obazirući se na pacove. E onda Buško naredi ostalima da se dobro iskenjaju. Svi behu u šoku začuđeni, ali pošto je Buško insistirao ipak tako uradiše. Bila je to strašna kenjaža. Nigde u celom kosmosu nije bila veća gomila smrdljivijih govana. Zmije su ih i dalje kulirale. Pošto se svaki od njih valjano osr’o Buško im naredi da počnu jesti govna. Naravno, dosta njih se pobunilo, ali on je i dalje nasrtao preteći im izbacivanjem iz krda. Ne ostavivši im izbora pacovi su počeli da jedu govna, a ni Buško nije bio izuzetak, on je jeo govna najviše od svih. Zmije su se zabezeknule, nisu verovale šta ovi rade. Međutim pacovi su nastavili da jedu govna sve dok Buško nije počeo da se naslađuje.

  - Njam, njam, njam. MmM kako je ovo dobro.- sladio se Buško.

  Ostali su ga gledeli čudno ali i oni počeše isto to da rade.

  - Ovo je savršenstvo. Nema veće poslastice. Kakav delikates. –  nadovezivali su se ostali pacovi.

  Zmije su i dalje gledale ali su sad bile zaintrigirane, šta to može biti tako lepo. Jedna od njih im je prišla. 

  - E a šta to vi jedete?

  - Govna od pacova.

  - A zašto, kad su govna grozna?

  - Sva govna su grozna osim govana od pacova. To je nešto najlepše  što se može staviti u usta.

  Zmija je i dalje bila zbunjena.

  - Ej, jel mogu i ja da probam?

  - Pa, ne znam, ipak ste odbili našu molbu.

  - Pa ako je stvarno tako dobro kako pričate pomoći ćemo vam. Zar ne zmije ?

  Sve zmije se složiše.

  - Pa ne znam, hm..... Aj dobro, ali samo malo.

  I zmija je to pojela ali joj je bilo grozno. Međutim, pre nego što je išta rekla Buško se ubacio.

  - Zar to nije nešto predivno, nešto najbolje što si ikad okusila? Samo retardu se to ne bi svidelo.

  Bojavši se da ne ispadne retardirana pred svim zmijama ona se ipak složi kako ne postoji ništa lepše od pacovljeg govneta. I ostale zmije su probale i beše im odvratno ali da ne bi ispale retardirane, a i zato što nisu smele da protivreče glavnoj složiše se da je super, i tako su zmije na muku jele i jele govna sve dok se nisu navikle.

  Tako beše sklopljen dil između pacova i zmija.

 

---NASTAVIĆE SE---

Objavio Autsajder u 22. maj 2010 13:13:03 | 0 komentara

Devica

Prva nedelja:

Ležimo opušteni nas dvoje kod mene na kauču.

- E aj se kresnemo?

- Ha ha ha , hi hi hi.

- Štt... ?

- Pa tek nam je prva nedelja a u ostalom ja sam devica.

- Jeste, a ja sam Šarlo Akrobata.

- Ti nisi normalan, ja sam fina devojka.

- Aha.

 

Druga nedelja:

Igramo nas dvoje tablić u parkiću. Ja se smorih k’o volan u liftu pa započeh neku konverzaciju.

- E aj se kresnemo ?

- Pa ti nisi normalan.

- Š’o ?

- U sred parka?

- Pa šta? Naćemo neki štek.

- ’Su ti sve koze na broju ? Nema šanse. Plus ja sam devica.

- E prvi put je bilo smešno, sad i ne baš.

- Ja sam ozbiljna.

- Aha.

 

Tačno mesec dana zabavljanja :

Ovo je to veče, sad će da padne sex. Obrijah se i gore i dole, svrbelo je u p.m ali šmeker mora da radi šta šmeker mora da radi. Došla je kod mene, spremio sam špagete i ta fina sranje, prosto je neverovatno šta smo sve spremni da uradimo ne bi li nam dale. Pošto smo fino obedovalo raširih krevet i pustih neki francuski film. Smorih se posle 10 minuta.

- Aj se kresnemo.

- Pa još mi je rano.

- Sti normalna?

-Jbg izvini.

- Ćeš da te ženim pa onda da se kresnemo?

-Aj spusti ton ili ću da odem.

-Ma pali gajbu , šta me briga.

-Mojne si takav. Evo obećavam sledeći mesec obavezno.

- Još mesec dana. Sti .......   .......Aj ok.

 

Tačno dva meseca

- E izvini ne mogu danas aj sledeće nedelje sutra imam kolokvijum iz bankarstva.

-Aj

 

Dva meseca i nedelja

-Ne mogu nikako večeras, dobila sam. Sledeće nedelje sigurno.

Aj, sigurno. Aha. Ok

 

Dva meseca i 15 dana.

- E nešto sam loše pojela , aj please sledeće nedelje.

 

Tačno treći mesec.

-Aj se kresnemo.

-Pa dobro.

Prosto zatečen odgovorom  brzo ustah i pogledah je u oči.

- Ne tovariš me.

- Ne.

-Pa šta čekamo, aj skidaj se.

Dok je polako skidala svaki savršeni deo odeće otkrivala je svaki savršeni deo tela. Prišla mi je i sela u krilo.

-I ? Hoćeš li se skinuti.

-Ne. Izvini i ja sam devica a ti nisi ta.

Objavio Autsajder u 16. maj 2010 23:07:08 | 4 komentara

Izlog

 

 

 U levoj ruci krigla, u desnoj cigara. Zajedno su, i ja sam sa njima. Uživamo zajedno, baš uživamo. Za malim stolom u levom uglu zajedno smo i uživamo. Neka lica su sa nama. Poznajem ih, to su moji prijatelji ili barem misle da su mi prijatelji, ja ne znam šta da mislim. I oni imaju svoje pivo i svoju cigaru, i oni uživaju, možda više nego ja ali ne onako kao ja.

U vazduhu se oseća dim, alkohol i smrad. Užasan smrad koji mi seče nozdrve. To je onaj ustajali smrad izloga. Počinjem da se gušim ali ne paničim. Cigara me smiruje, održava me u životu. Konobarica mi menja pepeljaru, sklanja mi dim a ostavlja opet smrad.

Osećam kako me lagano alkohol opija i zahvalan sam mu na tome. Uvek je tu kad mi treba. Neki bi me nazvali alkoholičarem, ja preferiram izraz sanjar.

Oboren na tvrdoj stolici od pruća posmatram ljude oko sebe. Neka devojka se popela na sto i počela da igra. Bila je dobra, sifoni pravi silikoni i suknja bela lanena koja otkriva crne sočne tange bili su pravi užitak, da nisam toliko pijan počeo bih da ga bacam.

Još od malena sam bio bolećivo dete, imao sam na sve alergiju a posebno na plastiku.

Izlog je težak i poluproziran. Pokušao sam da razbijem staklo ali je suviše čvrsto. Ne možeš ući tamo gde si nepoželjan, ali ipak nekako staklo je samo od sebe puklo. Oprezno sam prilazio lutki dok me je posmatrala mrtvim pogledom. Ruke su joj nepomične, građa savršena a glava prazna. Suviše se plašim njenog dodira. Bacio sam pogled na etiketu, cena je preskupa za mene. Sve je preskupo za mene. Ja sam samo ubogi student bez pišljivog boba. Šta ja mogu da ponudim? Sve što imam su samo tegle, tegle pune mraka. Špajz mi je pun tegli punih mraka. Zapitao sam se na tren koliko bih mogao da ih prodam na kvantašu. Međutim suviše sam vezan za svoj mrak, svetlo bi mi samo spržilo oči. Odustao sam, kao i uvek, kad postane zajebano samo odem u mrak.

U desnoj ruci krigla, u levoj cigara. Zajedno su, i ja sam sa njima. Uživamo. 

Objavio Autsajder u 8. maj 2010 23:24:12 | 0 komentara

Copy Paste

Objavio Autsajder u 22. april 2010 16:23:13 | 0 komentara

Kako ubiti čoveka

Znam da u naslovu piše kako ubiti čoveka ali sam odlučio da vas ipak slažem. Ova tema neće biti o ubistvu iz jednog prostog razloga - ubiti nekog je suviše lako. Mislim ozbiljno, šta i kad ubijete nekog, šta imate od toga? Boleće ga dve sekunde i? I ništa. Rešio sam da stvar uzmem radikalnije. Mislim da čoveka treba mučiti. Hm, toliko lepih i efikasnih načina se može smisliti. Čupanje noktiju, interesantno, prženje u vrelom ulju, fino fino ali nije dovoljno dobro, nabijanje na kolac, primitivno i tradicionalno nostalgično.

Međutim ipak nijedna od ovih metoda nije zadovoljavajuća, sve što one mogu da vam pruže jeste da mučeniku priuštite fizički bol. Vreme je da vas naučim najboljoj veštini mučenja,

 

NADJEBAVANJU

 

Nadjebavanje je intelektualna rasprava u kojoj mentalno izludite osobu toliko da joj dignete šećer, dovedete u stanje šizofrenije ili ako ste zaista majstor veštine verujem da možete prinuditi na samoubistvo. Ja sam samo nekolicinu puta stizao do prve faze, drugoj sam bio blizu, samo ne baš kliničkoj šizofreniji, a treću verujem da ću postići za života.

E sad kad smo upoznati sa definicijom nadjebavanja vreme je da otkrijemo tajne zanata.

 

 

1. Nikad ne ulazite u nadjebavanje ako niste sigurni u ono što tvrdite. Misli, misli, misli!!! Najveće oružje koje možete da imate u svom arsenalu jeste vaš um, tako da morate da ga iskoristite i pre svake rasprave a potom i u njoj.

2. Dobro definišite pojmove i za svaku stavku navedite dokaz.

3. E sad, da živimo u idealnom svetu, u ovom trenutku ljudi bi već priznali svoje greške a rasprava bi  uveliko bila završena, ali fora je što upravo tad počinje nadjebavanje. Da se vratimo onda, treća stavka jeste ustvari posebna metoda koja ima u sebi par principa i to je Sokratova metoda. Sokrat, grčki filozof koji je tvrdio bla bla bla... (mogao bih vam pričati o Sokratu ali to nam sad nije tema)  Ono što treba znati o Sokratu jeste to da je često vodio razgovore i da je postao majstor i u neku ruku izumitelj nadjebavanja i ako nije naterao čoveka da se ubije on je uspeo ono nemoguće. Ono o čemu mi obični smrtnici možemo samo da sanjamo. On je uspeo da natera čoveka da kaže da je pogrešio. Ali nažalost bio je preveliki majstor ove veštine pa su ga ljudi iz sujete ubili.

Pa da iznesem konačno i te metode. To su ironija i majautika. Šta je bilo tako moćno u toj ironiji? Eh kad vam kažem koliko je lako nećete verovati, ali videćete. On je radio ono što je ustvari možda i najbitnije a što malo ljudi radi, a tako je lako. On je SLUŠAO sagovornika!! Slušao je i slušao svaku reč i kada bi, kao što uvek i biva, sagovornik upao u kontradiktornost on bi samo ponovio njegove reči koje bi ovaj morao da proguta. Tako jednostavno. E sad, majautika je veoma interesantna metoda u kojoj je Sokrat konkretnim pitanjima dovodio sagovarača da tačne definicije onog pojma koji je želeo da opiše. Izgleda tako jednostavno a ipak u praksi i nije baš.

4. Kad smo prešli ove metode a i dalje nismo uspeli da završimo raspravu vreme je za bezobrazno nadjebavanje. Sad slede moje male tajne koje rado koristim. Vrlo bitno je da u nadjebavanju pričate smireno i staloženo, jer čim vam glas dobije jači intonitet gotovi ste. Deranje i vikanje su znaci slabosti, tad već počinjete da se gubite, NE RADITE to!!! Nadjebavanje je intelektualni rat, ne koristite svoje emocije, one će vas samo sjebati. Ma koliko da vam je jak protivnik nikad ne dižite glas već vi naterajte protivnika na to, kad to uspete pobeda je maltene vaša.

5. Jedno veoma interesantno oružje koje ja obožavam da koristim jeste blagi osmeh. Naročito kad protivnik počinje da unosi preterane emocije udarite blagi osmeh, na taj način mu dajete do znanja da priča gluposti i samo ćete ga još više isprovocirati. Ne treba sad da se cerekate k’o hijena - tako ćete ispasti retardirani, ali blagi osmeh će uraditi pravu stvar. Usput možete dodati rečenicu kao što je „jesi li ozbiljan?“ To tako dobro radi posao da nećete verovati koliko nijansi boja može da promeni lice vašeg mučenika.

 

Ovo su bile glavne stavke, a sad ću vam reći još samo par sitnih oružja koja mogu malo da začine nadjebavanje. Nemojte prekidati protivnika, nego kad on vas prekine kažite da je to jako nepristojno i da nema osnovnu kulturu. Ako ipak prekinete protivnika i on odradi ovo na vama tim bolje. Samo recite da ne možete da slušate gluposti i neistine i da ste se osećali dužnim da ga ispravite. Naravno, ovo koristite samo i isključivo samo ako ste već savladali upotrebu oružja 4 i 5. Dalje... Hmm, e da, ovo ja ne preporučujem svakome ali je svakako opako. U svakkom slučaju je interesantno jer stvarno razara mučenika ali ipak je vrlo lako oborivo. Dok SLUŠATE šta vam priča protivnik, zapazite gramatičke greške i ispravite ih. Ako je slab u ovoj veštini izludećete ga, ako nije onda ste u neprilici jer može da vam kaže kako ste mizerni jer se u raspravi hvatate za nešto tako trivijalno kao što su gramatičke greške. U svakom slučaju ove sitne tajne su besmislene bez gore navedenih oružja, a u spoju sa njima su atomska bomba.

 

Ovo su bili saveti za sistematsko uništenje mentalnog sklopa čoveka, međutim ovde moram da vam dam napomenu. Ovo je samo za čoveka, tj. one koje koriste um. Nažalost, nećemo uvek nailaziti na takve, već na neandertalce i njih u nadjebavanju teško možete da pobedite. Nema poente to da radite, njih možete jednostavno ubiti.

Objavio Autsajder u 14. april 2010 22:01:06 | 8 komentara